Школска слава
Св. Сава
 |  |  |  |
|---|---|---|---|
 |  |  |  |
 |  |  |  |
 |
КЛИКНИТЕ ОВДЕ >>>
Дела Светог Саве
Свети Саво, ти помози да будемо добри људи,
корачамо трагом твојим и у љубави и у слози.
Светитељу драги, мили, обасјаваш сваки пут,
одани смо ђаци били, следбеници учења твог.
Православље ширио си кроз ту маглу сиву,
чинио си добра дела, а то цени Србија цела.
Бацио си златну круну и зауставио опасну побуну,
Помирио си браћу коју није било стид за дрскост своју.
Изградио си Хиландар тај, који има највећи сјај,
учио, проповедао, мирио, силну доброту ширио.
Данас се слави школска слава по имену Свети Сава.
Саво, мудрошћу и снагом ти нас даруј и вечно царуј!
Софија Благојевић и Дуња Кечкић V 3
Наш учитељ Свети Сава
Свети Сава је био учитељ
и наш велики просветитељ.
Био је веома паметан човек
и одлучио да пође на пут далек.
Осуде се није плашио
и том приликом се замонашио.
Земљом је ширио православље
и у животима многих отворио ново поглавље.
Људи нису могли да га не воле,
он је градио цркве и школе.
Данас се слави школска слава
и помиње име Свети Сава.
Дуња Стојковић V 1
Значај Светог Саве
Био је српски принц Растко,
али драже му је било монаштво.
Значајан је он веома био
као први књижевник Србији
огроман дар je поклонио.
Писао је књиге и путовао,
све је радио чему се радовао.
Свети је Сава велики био
свој је народ искрено пригрлио.
Јована Несторовић V 1
Свети Сава
Млади човек, дете мило,
Мирне главе, ума бистра,
Растко му је име било,
А душа му беше чиста.
Желео није очеву власт,
Круна му не беше драга,
Друго је била његова страст,
Читање и умна снага.
Побеже од родитеља
У манастиру да спава,
Молитва му беше жеља,
Па постаде монах Сава.
Помирио је своју браћу
Зауставио ратове многе,
Рече: ,,Живот свој даћу
За време љубави и слоге.“
Леда Ћупурдија V 1
„ Ако човек и цео свет добије, а душу своју изгуби,
каква је корист ? “
( Свети Сава )
ЧОВЕК или КАКО БИТИ ЧОВЕК?
„ Како сте? “
„ Колико често чујете ово питање ? “
Шта мислите да ли ме стварно занима или питам чисто онако, из пристојности. Ако сам човек, занима ме како сте, да ли сте, можда, данас тужни, да ли вас нешто боли или сте, ипак,сасвим добро, можда чак и срећни уколико вам се десило нешто лепо. Да ли сам пре овога размишљала на тему шта је човек? Не! А ви?
Искористићу прилику да цитирам великог познаваоца људске психе Шекспира, који каже: „ Када се родимо, тад плачемо што смо на велику позорницу будала ступили. “
Свима нам је познато да је миленијумима уназад од свих бића најсложенија врста „ човек “
који је својом конструкцијом доминирао и остао доминантан у односу на све што гази овом планетом...Увек најразвијенији, најспособнији, човек даје своје претпоставке, закључке, аксиоме о другим бићима, појавама, вредностима, влада другим врстама и контролише све око себе. Али шта је заправо човек и шта га то чини човеком?
Током векова, деценија и година људска интелигенција се позитивно развијала, али, да ли су се и људска осећања, интереси и циљеви променили?
Вратићемо се пар векова уназад, када је познати великан Александар Велики, надјачавши свој ум, горко заплакао, схвативши да нема још много тога да освоји. Да ли се нешто променило до данас? Није.
Данашњи човек осваја ратом, гази, убија, сатире искључиво због материјалног, а све под изговором слободе, правде и демократије. Никад довољно, никад доста. Уосталом, не морам да идем толико далеко, осврнућу се ту, око себе, на град у ком сам рођена и у ком живим. Данашњи човек је постао више него икад завистан од новца, јефтине популарности, ружних навика, ниских моралних вредности, али зато је макијавелизам свеприсутан, постао је правило. Само смо корисници материјализма, који нам неће донети вечиту срећу, већ напротив, несрећу, поготово када схватимо да је дошао свему крај, да нико ништа са собом понети неће тамо далеко. Остаће само једно... „ био је добар човек “.
Нажалост, то „ добар човек “никоме на крају није потребно, јер самим тим када добијете ту част да сте свима „ добар човек “, нема вас. Нисте више важни, нисте конкуренција, не сметате. Не виде вас, нисте ту. И сам крај живота говори о стању које нас окружује, о начину и размишљању, о тренутним стварима.
Где је нестала емпатија, да ли та категорија још увек постоји или је то само реч која звучи мистично? Да ли то осећање себично чувамо само за себе и за своје најближе или смо у стању да га поделимо? Свако од нас је понекад себичан, безобразан, уме да увреди, повреди, али зашто? Ваљда зато што смо изазвани, повређени, па онда реагујемо емотивно, бранимо се. Све је то нормално, али да ли нас та емоција покреће? Шта то данас мотивише људе?
Док износим своје мишљење, мој интерес је да победим у беседништву или да бар будем међу бољима. А шта је ваш интерес? Да оцените и процените моју беседу о човеку. Од малена су нас учили да будемо добри људи и чинимо добра дела, али све је то било узалуд ако ми то не желимо или још горе, не умемо. Шта то човека чини добрим?
То је човек који може да се несебично даје за друге, цени, поштује и воли некада чак и више туђи живот него свој. Да ли такав човек стварно постоји или је само мит? Ја мислим да постоји. Ствари које се цене су реткост, зар не? Будите реткост, јер сви смо ми људи, али ретко ко је човек. Ипак, сви ми имамо способност да безусловно волимо, имамо емоцију, а она може толико тога доброг да изнедри и човек може много тога доброг да створи, лепих речи да изговори, племенитих ствари да уради, само ако жели.
Замислите само како би изгледао овај град, земља, живот када би свако од нас неговао своје врлине, када би право било на страни правде и истине.
На крају имам неки свој скромни закључак с којим се можете сложити, а и не морате. Свако од нас ће бити човек онолико колико уме, колико може и колико то жели да буде. Човек, како бити човек? Једноставно... Не пожели другоме оно што не желиш себи!
Анђела Минић 8/1
СВЕТИ САВА
Свети Сава је једна од најважнијих личности наше културе. Он је био наш највећи просветитељ, градитељ цркава и задужбина.
Први пут сам чула за Светог Саву у вртићу, учећи приче и песме о њему. Тада нисам била свесна колико је он важна личност. Вековима га славимо и помињемо, он живи у српском народу.Свети Сава је водио живот који је био испуњен љубављу према Богу, народу и књигама. Он је помагао људима, учио их доброти и поштењу. Био је чиста душа, племенита и великодушна.
Волела бих да нас на дан славе посети и подсети како да будемо добри, да не чинимо лоше, да будемо сложни, да волимо да учимо, да будемо жељни знања, јер је знање осим здравља велико богатство човека. Ми не можемо да будемо добри као он, али можемо да се потрудимо. Било би лепо да мало живи у нашем времену, да нам помогне, да реши проблеме, да нам буде веран пријатељ и да нас у свету најлепше представи, да нам врати веру у Бога, јер она буди најбоље особине у људима.
Светом Сави захваљујемо на свему што је урадио за српски народ и културу. И после осам векова величина Светог Саве се не губи. Он ће увек живети у нама, јер је Свети Сава наш спаситељ.
Маша Јовић 7/2
О СВЕТОМ САВИ
Свети Сава је био српски принц, монах, игуман, књижевник и први српски архиепископ.
Његово име пре него што се замонашио било је Растко. Од свог оца добио је да влада
Захумљем. Заједно са њим саградио је Хиландар.
Сава је био један од најзначајнијих писаца. Помагао је људима и мислим да би нам и данас много помогао у свему. Био би и нама данас од помоћи, као што је некада Србима био. Смирио би нас и довео у ред, штошта би нас научио и подстицао да успемо у ономе што желимо, да будемо први, истрајни и племенити, као што је и он био.
Анђелија Никчевић 6/3
Ликовни радови ученика
СВЕТИ САВА
Један племић српског рода
сада небом смело хода
син Стефана, српског тића
славне лозе Немањића.
По рођењу назван Растко,
отац хтеде да он влада,
али Растко позив доби
да божански живот води.
У манастир оде рано,
круну спусти, а крст узе,
испрати га мајка Ана
уз молитву и уз сузе.
У монаштву Растко доби
ново рухо, ново име,
сав се српски народ диже
и кличући дичи њиме.
То име је Свети Сава
Велика му вечна слава,
посветио живот Богу
и целоме српском роду.
Уна Тодоровић 6/3
СВЕТИ САВА
Свети Сава ( 1175 – 1236 ) био је српски принц, монах, игуман манастира Студеница, књижевник и први архиепископ самосталне српске православне цркве.
Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син Стефана Немање и брат Вукана и Стефана Првовенчаног. Када је био дете, више га је привлачила вера и верски утицаји. Растко је 1192. побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона, где је довио име Сава. Са својим оцем који се тада замонашио и добио име Симеон, подигао је први и једини српски манастир на Светој гори Хиландар.Успео је да 1219. убеди васељенског патријарха и никејског цара да одобре самосталност српске православне цркве са статусом архиепископије. Тада је Сава именован за првог архиепископа Србије. Два пута је путовао у Палестину. На повратку са другог од тих путовања смрт га је затекла на територији тадашње бугарске престонице Трнову 1236. Његове мошти пренете су у манастир Милешеву. Мошти Светог Саве остале су у Милешеви, све док их Синан-паша није одатле отео и спалио на брду Врачар.
Образујући будуће службенике српске православне цркве. стекао је велику заслугу за развој школства и просвете код Срба у средњем веку. Дан његове смрти 27. јануар се обележава као Дан просвете.
Сава је оставио бројна писана дела. Био је један од најзначајнијих књижевника средњег века код Срба. Његова најзначајнија дела су: Житије Светог Симеона, Карејски типик, Хиландарски типик, Студенички типик, Законоправило...Он је свој књижевни рад започео у Хиландару. Савина писана дела су представљала почетак књижевности код Срба. Његова личност остварила је велики утицај на средњевековно српско стваралаштво.
Марија Баштић 8/2