КЛИКНИТЕ ОВДЕ >>>

                                                

 

 

 

 

 

                                           

                   „ Ако човек и цео свет добије, а душу своју изгуби,

                                                               каква је корист ? “

                                                                                           ( Свети Сава )

 

 

ЧОВЕК или КАКО БИТИ ЧОВЕК?

 

„ Како сте? “

„ Колико често чујете ово питање ? “

    Шта мислите да ли ме стварно занима или питам чисто онако, из пристојности. Ако сам човек, занима ме како сте, да ли сте, можда, данас тужни, да ли вас нешто боли или сте, ипак,сасвим добро, можда чак и срећни уколико вам се десило нешто лепо. Да ли сам пре овога размишљала на тему шта је човек? Не! А ви?

   Искористићу прилику да цитирам великог познаваоца људске психе Шекспира, који каже: „ Када се родимо, тад плачемо што смо на велику позорницу будала ступили. “

Свима нам је познато да је миленијумима уназад од свих бића најсложенија врста „ човек “

који је својом конструкцијом доминирао и остао доминантан у односу на све што гази овом планетом...Увек најразвијенији, најспособнији, човек даје своје претпоставке, закључке, аксиоме о другим бићима, појавама, вредностима, влада другим врстама и контролише све око себе. Али шта је заправо човек и шта га то чини човеком?

Током векова, деценија и година људска интелигенција се позитивно развијала, али, да ли су се и људска осећања, интереси и циљеви променили?

Вратићемо се пар векова уназад, када је познати великан Александар Велики, надјачавши свој ум, горко заплакао, схвативши да нема још много тога да освоји. Да ли се нешто променило до данас? Није.

Данашњи човек осваја ратом, гази, убија, сатире искључиво због материјалног, а све под изговором слободе, правде и демократије. Никад довољно, никад доста. Уосталом, не морам да идем толико далеко, осврнућу се ту, око себе, на град у ком сам рођена и у ком живим. Данашњи човек је постао више него икад завистан од новца, јефтине популарности, ружних навика, ниских моралних вредности, али зато је макијавелизам свеприсутан, постао је правило. Само смо корисници материјализма, који нам неће донети вечиту срећу, већ напротив, несрећу, поготово када схватимо да је дошао свему крај, да нико ништа са собом понети неће тамо далеко. Остаће само једно... „ био је добар човек “.

Нажалост, то „ добар човек “никоме на крају није потребно, јер самим тим када добијете ту част да сте свима „ добар човек “, нема вас. Нисте више важни, нисте конкуренција, не сметате. Не виде вас, нисте ту. И сам крај живота говори о стању које нас окружује, о начину и размишљању, о тренутним стварима.

   Где је нестала емпатија, да ли та категорија још увек постоји или је то само реч која звучи мистично? Да ли то осећање себично чувамо само за себе и за своје најближе или смо у стању да га поделимо? Свако од нас је понекад себичан, безобразан, уме да увреди, повреди, али зашто? Ваљда зато што смо изазвани, повређени, па онда реагујемо емотивно, бранимо се. Све је то нормално, али да ли нас та емоција покреће? Шта то данас мотивише људе?

   Док износим своје мишљење, мој интерес је да победим у беседништву или да бар будем међу бољима. А шта је ваш интерес? Да оцените и процените моју беседу о човеку. Од малена су нас учили да будемо добри људи и чинимо добра дела, али све је то било узалуд ако ми то не желимо или још горе, не умемо. Шта то човека чини добрим?

То је човек који може да се несебично даје за друге, цени, поштује и воли некада чак и више туђи живот него свој. Да ли такав човек стварно постоји или је само мит? Ја мислим да постоји. Ствари које се цене су реткост, зар не? Будите реткост, јер сви смо ми људи, али ретко ко је човек. Ипак, сви ми имамо способност да безусловно волимо, имамо емоцију, а она може толико тога доброг да изнедри и човек може много тога доброг да створи, лепих речи да изговори, племенитих ствари да уради, само ако жели.

   Замислите само како би изгледао овај град, земља, живот када би свако од нас неговао своје врлине, када би право било на страни правде и истине.

   На крају имам неки свој скромни закључак с којим се можете сложити, а и не морате. Свако од нас ће бити човек онолико колико уме, колико може и колико то жели да буде. Човек,  како бити човек? Једноставно... Не пожели другоме оно што не желиш себи!

 

                                                                                                                                                                                                      Анђела Минић 8/1

​

   

 

 

 

 

 

СВЕТИ САВА

 

   Свети Сава је једна од најважнијих личности наше културе. Он је био наш највећи просветитељ, градитељ цркава и задужбина.

   Први пут сам чула за Светог Саву у вртићу, учећи приче и песме о њему. Тада нисам била свесна колико је он важна личност. Вековима га славимо и помињемо, он живи у српском народу.Свети Сава је водио живот који је био испуњен љубављу према Богу, народу и књигама. Он је помагао људима, учио их доброти и поштењу. Био је чиста душа, племенита и великодушна.

   Волела бих да нас на дан славе посети и подсети како да будемо добри, да не чинимо лоше, да будемо сложни, да волимо да учимо, да будемо жељни знања, јер је знање осим здравља велико богатство човека. Ми не можемо да будемо добри као он, али можемо да се потрудимо. Било би лепо да мало живи у нашем времену, да нам помогне, да реши проблеме, да нам буде веран пријатељ и да нас у свету најлепше представи, да нам врати веру у Бога, јер она буди најбоље особине у људима.

   Светом Сави захваљујемо на свему што је урадио за српски народ и културу. И после осам векова величина Светог Саве се не губи. Он ће увек живети у нама, јер је Свети Сава наш спаситељ.

 

                                                                                      Маша Јовић  7/2

​

 

 

 

 

 

 

О СВЕТОМ САВИ

 

 Свети Сава је био српски принц, монах, игуман, књижевник и први српски архиепископ.

Његово име пре него што се замонашио било је Растко. Од свог оца добио је да влада

Захумљем. Заједно са њим саградио је Хиландар.

   Сава је био један од најзначајнијих писаца. Помагао је људима и мислим да би нам и данас много помогао у свему. Био би и нама данас од помоћи, као што је  некада Србима био. Смирио би нас и довео у ред, штошта би нас научио и подстицао да успемо у ономе што желимо, да будемо први, истрајни и племенити, као што је и он био.

 

                                                                                                                                                                                                Анђелија Никчевић 6/3

​